недеља, 24. април 2016.

Линукс Минт Мате као Gnome 2

Претходним текстовима представљени су расположиви аплети у оперативном систему Линукс Минт које је на једноставан начин могуће додати на панел. Поједини од ових аплета су почетницима просто незамењиви и подразумевано се налазе на панелу (нпр. аплет Мени) док су други најширем броју корисника мање битни и скоро их никада неће користити. Осим ових аплета постоје и аплети који служе искључиво за забаву или разоноду (нпр. аплет Очите је постојала дилема да ли њих уопште представљати у текстовима, али ипак је преовладао принцип систематичности, а на крајњим корисницима је да изаберу шта им се од понуђеног највише допада и шта ће користити, а шта неће. Уосталом, то и јесте једна од основних филозофија линукс оперативних система - могућост избора.

Сходно тој филозовији да крајњи корисник увек има могућност избора, и подразумевани садржај као и распоред и изглед елемената на радној површини оперативног система Линукс Минт могуће је променити и прилагодити својим потребама и укусима, а у овом тексту биће приказан један од начина прилагођавања радне површине користећи комбинацију панела и аплета који се на њих могу додати.

Пре него што почнемо практично би било подсетити се основних појмова о томе шта су то графичка радна окружења (енглески Desktop) на линукс оперативним системима па и на Линукс Минту. После подсећања на основне појмове о графичким радним окружењима и када смо већ научили основне ствари и сналажење у Линукс Минту можемо да мало детаљније објаснимо појам графичког радног окружења на линукс оперативним системима.

Већ смо научили да се појам линукс користи као назив за само језгро оперативног система, али и за цео оперативни систем. Када се појам линукс користи за језгро оперативног система онда се подразумева да то језгро оперативног система нема у себи садржано и графичко радно окружење већ само текстуалну команду линију. Ово значи да на радној површини не постоје прозори, менији, панели, аплети, иконице и све оне ствари на које смо иначе навикли већ се сва комуникација са оперативним системом и рачунаром обавља искључиво куцањем наредби путем тастатуре. Овај начин коришћења рачунара и оперативног система има своје предности, али искључиво за напредне кориснике. Најширем кругу корисника би оваква употреба рачунара била изузетно компликована и скоро немогућа. Развојем рачунара и тежњом да се они приближе најширем кругу корисника на линукс оперативним системима развијена су бројна графичка радна окружења, али је заједничко за све њих да су сва она одвојена од самог језгра оперативног система те се евентуални проблеми у раду графичког радног окружења не могу пренети на цео систем. Такође, овај принцип дозвољава кориснику да на свој већ инсталирани оперативни систем са једним графичким радним окружењем дода и друго графичко радно окружење и тако паралелно може да користи више радних окружења. Наравно, постоје овде нека ограничења, али за сада нећемо дискутовати о њима. Такође, корисник може и сам, уколико зна да направи своје графичко радно окружење. 

Графичко радно окружење које нас у овом тексту интересује је Gnome, које је као пројекат стартовало сада већ далеке 1997. године, а прво издање под називом Gnome 1 се појавило 1999. године. Друго издање под ознаком Gnome 2 је изашло 2002. године, док је садашња актуелна верзија Gnome 3 корисницима доступна од 2011. године. Ово радно окружење нам је важно управо због тога јер је од њега настало радно окружење Мате које ми данас користимо на Линукс Минту. 

Мате радно окружење је изашло 19. августа 2011. године, док се прва стабилна верзија под ознаком Мате 1.2. појавила 16. априла 2012. године, а име је добило по биљци Yerba Mate која расте у деловима Јужне Америке од које се прави Мате пиће и чај. Ово радно окружење је настало из изворног кода радног окружења Gnome 2 и то као његов форк. Израз форк води порекло од енглеске речи fork, а у линукс свету овај израз представља поделу тј. различита мишљења аутора неког пројекта којим би путем тај пројекат требао да настави свој развој. Конкретно, када су аутори Gnome пројекта решили да зауставе развој тада актуелне верзије радног окружења Gnome 2 и да започну са развојем радног окружења Gnome 3 које је визуелно и концепцијски потпуно другачије од дотадашњег радног окружења један део програмера је одлучио да настави развој Gnome 2 окружења и тако је настало радно окружење Мате. Радно окружење Gnome 2 је имало свој широк круг корисника обзиром да је било мало хардверски захтевно, једноставно за руковање и пружало је класичан, једноставан и прегледан изглед радне површине без сувишних детаља и украшавања. Управо такво радно окружење је и Мате, на први поглед старомодно и застарело, али потпуно функционално и поуздано. 

Наставак текста резервисан је за носталгичаре који се сећају како је радно окружење Gnome 2 некада изгледало, али и за нове кориснике линукс оперативних система, па и Линукс Минта, који желе да виде како Мате радно окружење још може да изгледа и да неумољиво подсећа на свог претходника.

Прво што треба да урадимо јесте да на радну површину нашег оперативног система додамо још један панел који ће се аутоматски сместити на горњу ивицу радне површине, а поступак додавања панела на радну површину, као и могућности подешавања панела, је детаљно објашњен у тексту Панели. Када смо панел додали можемо да се поиграмо са његовим опцијама подешавања што наравно није обавезно и представља индивидуалну одлуку сваког корисника у зависности од његових навика и потреба, и наравно укуса. 

Следећи корак је додавање потребних елемената на новододати горњи панел - аплета, а појам аплета као и манипулисање са аплетима и детаљни описи свих аплета већ су садржани у бројним текстовима на овом блогу. Прво додајемо аплет Искључи рачунар, који није подразумевано додат на панелу Линукс Минта, али се налазио на панелу радне површине Gnome 2, потом га премештамо на десну ивицу панела и закључавамо на тој позицији. После њега додајемо аплет Часовник и премештамо га десно уз претходни аплет и такође закључавамо његову позицију на панелу. Важно је да мало обратите пажњу на следећи аплет који је потребно додати, а то је аплет Обавештајна зона који подразумевано садржи четири иконице. Када га додамо на горњи панел видећете да је он представљен само у виду неколико водоравних цртица без икаквог садржаја у самом аплету, дакле без ове подразумеване четири иконице. Разлог за ово је чињеница да систем не дозвољава да се овај аплет налази истовремено на два панела на радној површини и то је један од ретких аплета који је немогуће више пута додати на панеле радне површине. Срећом овај проблем је лако решити, довољно је да са панела на дну радне површине уклонимо аплет Обавештајна зона, прво га је потребно откључати, а потом и уклонити. Примећујете да се истовремено у аплету који смо додали на горњи панел појављују индикатори који су се налазили у аплету Обавештајна зона који смо управо обрисали. сада је довољно само овај аплет преместити десно и закључати његову позицију на панелу. Следећи за додавање су аплети Приморај затварање и Праћење стања батерије које смо додали на аплет у једном од претходних текстова, а искључиво као помоћ почетницима и корисницима лаптоп рачунара. Овим радњама завршено је уређивање десне стране горњег панела. Први аплет који је потребно додати на леву страну горњег панела је аплет Трака изборника, о коме је већ било речи у претходном тексту, те након што смо га додали и њега је потребно сместити на место и закључати му позицију на панелу. Поред њега, са његове десне стране из практичних разлога додаћемо аплет Раздвајач који нема неку посебну функцију осим да прави размак између других аплета или иконица на панелу, што се и да закључити из његовог имена. Сада можемо да направимо малу пробу са додавањем више истих аплета да бисмо видели да ли ће ситуација бити иста као са аплетом Обавештајна зона или ће се нешто друго догодити. Пробу можемо извршити додајући неколико пута аплет Белешке. Као што видимо иконица аплета се уредно исцртава на панелу. Наравно, не требају нам три иста аплета па можемо два аплета Белешке да уклонимо и да оставимо само један. Након овога, употребићемо додати аплет Трака изборника и у њему пронаћи покретаче (иконице) програма за прегледање интернета и калкулатора и додати их на горњи панел на начин како је то већ објашњено у тексту Подразумевани аплети - Мени (8. део), те и њих закључати на тој позицији. Сада још само да иконицу аплета Белешке преместимо на своје место и такође је закључамо и овим би уређиавње новододатог горњег панела било завршено.

Подразумевани панел на дну радне површине захтева мало мање посла око уређивања па кренимо редом. Прво уклањамо аплете Приморај затварање и Праћење стања батерије које смо додали на горњи панел па нам овде више нису потребни. После њих уклањамо аплет Часовник и на радној површини добијамо обавештење да је рад овог аплета окончан и примећујемо да је исти нестао и са горњег панела. Такође, обавештење нам говори да аплет можемо поново учитати на панел па ћемо тако и урадити, а резултат овога је поновно појављивање аплета Часовник на горњем панелу обзиром да је са панела у дну радне површине обрисан. Видимо да је аплет успешно учитан на панел, смештен на праву позицију на којој је и био и закључан на истој. Сада на подразумевани панел на дну радне површине додајемо аплет Смеће (по мени непотребан, али исти се налазио на радној површини Gnome 2 па ћемо бити доследни). Поред њега премештамо већ постојећи аплет Измењивач радних простора и подешавамо га да има четири радне површине. Након овога је потребно још само уклонити аплете Белешке, Мени и Раздвајач, те аплете Прикажи радну површину и Списак прозора сместити на одговарајуће место на леву страну панела и закључати их на тим позицијама. 

Све ове радње можда делују мало компликовано, али уколико пажљиво прочитате текст и испратите видео снимак комплетног поступка подешавања, верујем да ће Вам све бити довољно јасно да се можете и сами упустити у сређивање радне површине свог оперативног система. 

Наравно, слобода избора се подразумева па можете и сами додавати аплете који Вама одговарају или уклањати оне који Вам не одговарају.







Нема коментара:

Постави коментар

Хвала што коментаришете