Употреба најчешће коришћених аплета

Додавањем аплета на панел и њиховим правилним распоређивањем оперативни систем Линукс Минт добија нове функционалности које кориснику значајно могу да олакшају и убрзају рад. Стога, изузетно је важно овладати вештинама за правилну употребу ових аплета. Овај текст ће се бавити управо тим аспектом употребе оперативног система, с тим што ће бити представљен само један од најчешће коришћених аплета додатих у претходном тексту. Остали расположиви аплети ће бити представљани у наредним текстовима.

Кренућемо од аплета који је за већину корисника потпуна новост, али чије разумевање је битно за даљи рад и искоришћавање свих могућности оперативног система, инсталираних програма и других доступних аплета - то је аплет Измењивач радних простора.

Измењивач радних простора је аплет чија је намена стварање виртуелних радних површина. Ефекат виртуелних радних површина је идентичан ефекту који се постиже када на један рачунар корисник прикључи два монитора. Основна разлика између ова два приступа је што коришћењем виртуелних радних површина и аплета за њихово мењање корисник не мора да купује други монитор, већ је могуће да истовремено има 36 виртуелних радних површина. Без обзира што оволики број виртуелних радних површина скоро никоме није потребан у кућној употреби рачунара корисно је знати да та могућност ипак постоји јер можда ће један број корисника користити рачунар и у пословне сврхе где би ова функционалност могла да буде од користи. Сигуран сам да ће Вам све ово бити много јасније када се прикаже на конкретним примерима који следе у наставку текста.

Пре него што детаљно објаснимо употребу овог аплета и поступак премештања прозора покренутих програма са једне виртуелне радне површине на другу те груписање истих по жељи корисника погледаћемо још једном слику помоћног менија аплета Измењивач радних простора (слика испод).

Већ смо научили да се помоћни мени аплета отвара десним кликом на аплет, дакле десни клик на аплет Измењивач радних простора да би се на радној површини појавио прозор његовог помоћног менија.

Примећујете да аплет има изглед два квадрата смештена на панел један поред другог који представљају две радне површине (радни простори). Леви квадрат је обојен зеленом бојом и у његовој средини се налази мањи квадратић беле боје што значи да се тренутно налазимо на тој радној површини и да је на њој тенутно отворен један прозор програма. То је управо прозор помоћног менија.

Помоћни мени и изглед аплета

Анализираћемо сада прозор помоћног менија и функције које он садржи.

Функције помоћног менија груписане су у две скупине и то Пребацивач и Радни простори. Скупина Пребацивач садржи функције којима подешавамо изглед аплета, док функцијама из скупине Радни простори подешавамо број радних простора, њихове називе и слично.


Функције груписане у скупину Пребацивач

Прва на врху је функција "Прикажи само текући радни простор". Ову функцију укључујемо чекирањем поља испред саме функције што се постиже једним кликом левим дугметом миша на само поље. Када је ова функција укључена аплет Измењивач радних простора приказује само један квадрат тј. само ону радну површину на којој се тренутно налазимо (слика доле лево). Идеја водиља за постојање ове наредбе је уштеда простора на панелу. Међутим, мене лично би овакав приказ аплета доста збунио, а претпостављам да би иста ситуација била и са већином корисника који се први пут сусрећу са овим аплетом. Савет је да за сада не користите ову наредбу, с` тим пре што следећа наредба такође може да уштеди простор на панелу, али са много мање трауме по корисника.

Друга функција у овој скупити је функција "Прикажи све радне просторе у (број) реда" где се број подешава помоћу бројчане падајуће листе. Овде се мисли на број редова у које ће бити смештени квадрати на аплету који представљају радне површи. Подразумевана вредност је 1, дакле сви радни простори се на панелу приказују у једном реду. Променом подразумеваног броја редова са 1 на 2 приказ радних површи на аплету је представљен у два реда. Обзиром да имамо само две радне површи оне се сада смештају једна испод друге (слика доле десно).

Текући радни простор

Приказ у два реда

Корисно је приметити да ове две функције поништавају једна другу, тј. када је укључена једна друга је искључена и обратно.


Функције груписане у скупину Радни простори

Већ смо у претходном тексту користили прву функцију из ове групе помоћу које одређујемо колико ће виртуелних радних простора да буде приказано у аплету. Том приликом смо број радних простора смањили на два из разлога описаних у тексту, а сада ћемо их поново вратити на подразумевана четири радна простора за потребе овог текста. Истовремено, у централном делу прозора појављују се додата два нова радна простора тако да их сада има укупно четири. Такође и аплет мења свој изглед те уместо досадашња два сада приказује четири радна простора распоређена у два реда (слика доле лево). Искористићемо и претходну функцију те ћемо све радне просторе распоредити у један ред (слика доле десно). Сада имамо подразумевани изглед аплета.

Додата два радна простора

Распоред у једном реду

Централни део прозора заузима мањи прозор под називом "Називи радних простора" у коме су приказани називи свих додатих радних простора. Овај прозор кориснику даје могућност да измени називе свих радних простора. Поступак је једноставан. Довољно је да на жељени радни простор кликнемо два пута левим тастером миша (мало спорије). Након овога назив радног простора ће бити селектован зеленом бојом, што нам даје могућност да уместо подразумеваног назива укуцамо назив који желимо. Укуцаћемо једноставно број "1" (слика доле лево) и притиснућемо тастер "ентер" на тастатури и назив радног простора је промењен. Исту операцију поновићемо са преостала три радна простора с тим што ћемо њима доделити називе бројева 2, 3 и 4 (слика доле десно).

Промена називи

Промењени сви називи

Додавање  још два радна простора и промену њихових назива смо радили да би нам било лакше да прикажемо преостале две функције које следе.


Функција "Прикажи називе радних простора у пребацивачу" је довољно јасна да је не треба посебно објашњавати. Када је укључена на аплету у квадратима који приказују радне просторе се исписују називи радних простора које смо претходно променили у бројеве (слика доле лево). Да нису промењени називи радних простора овај аплет би вероватно заузео целу ширину панела све до аплета Списак прозора.

Наравно, подразумева се да ће сваки корисник за себе да одреди колики му је број радних простора потребан, како ће бити распоређени, њихове називе те да ли ће исти бити видљиви или неће.

Последња функција "Допусти кружење радног простора у пребацивачу" не приказује никакву видљиву промену коју би корисник могао да уочи (слика доле десно). Она једноставно дозвољава да приликом промене радних простора помоћу точкића миша можемо "кружити" од радног простора 1 до 4, па са броја 4 на 1 и тако све у круг. Подразумевано понашање је да када стигнете до последњег радног простора, мењајући их точкићем миша, морате да точкић враћате у супротном смеру да бисте се вратили на почетак. Можда је мало компликовано за објаснити, али покушајте. Укључите је па поставите показивач миша на аплет и окрећите га, брзо ћете схватити како то ради.

Приказани називи у аплету

Кружење точкићем миша

Овим би анализа помоћног менија и његових функција била завршена те можемо искључити обе функције на дну прозора, вратити број радних простора на два док њихове називе не морамо мењати обзиром да исти након искључења функције која их приказује неће ни бити приказани на аплету. 

Наравно, и овде се подразумева да ће свако за себе на направи подешавања како њему одговара према упутству из овог текста. 

Сада је важно приказати како прозоре отворених програма можемо да премештамо са једног радног простора на други, а уверићете се колико је и овај поступак једноставан. Покренућемо програм Калкулатор двокликом на његову иконицу (број 1) која се налази на радној површини где смо је поставили у једном од претходних постова (слика доле лево). Након овога потребно је кликнути десним тастером миша на плочицу отвореног прозора Калкулатор на панелу да отворимо помоћни мени у коме се налазе и опције за премештање прозора између радних простора (број 2). Прва опција у обележеном делу помоћног менија поставља отворени прозор увек на видљивом - активном радном простору на коме се тренутно налазимо. Друга и подразумевана опција га поставља само на радни простор на коме је и отворен, трећа га премешта на радни простор десно односно лево у зависности на коме се тренутно налази и четврта отвара подмени са свим доступним радним просторима од којих једноставно можемо да изаберемо на који радни простор желимо да преместимо прозор. Подразумева се да се избор жељеног радног простора врши једним кликом левим тастером миша.

Такође, представљајући аплет Списак прозора само смо споменули опције које се односе на садржај Списка прозора, а сада нам је јасније шта у ствари значе опције из групе Садржај Списка прозора (слика доле десно). Могуће је да се приказују само прозори са текућег радног простора што је и подразумевана опција или прозори са свих радних простора. Избор је на кориснику.

Премештање прозора

Опције апл. Списак прозора

Корисно би било на крају навести како би се практично могао употребити аплет Измењивач радних простора. Рецимо, куцате неки текст у програму за обраду текста док податке за исти проналазите на интернету помоћу програма за прегледање интернета. Истовремено, покренути су програми за слушање музике, преузимање садржаја са интернета и други слични мање битни програми који нису уско везани за посао који тренутно обављате. Лако је закључити да на један радни простор смештамо програм за куцање текста и за прегледање интернета јер нам је то примарни посао, а све остале програме смештамо на други радни простор. Ово можда изгледа небитно, али уколико имате десетак покренутих програма њихова правилна организација на радној површини може да уштеди доста времена и енергије.

Предлажем да почнете да користите овај аплет за једноставне ствари у почетку, као што је организација 2-3 програма, а касније ћете врло брзо схватити колико је он у ствари моћан и практичан.