О линуксу


Рачунар (рачунарски систем) састоји се од две основне компоненте: хардвера и софтвера.

Хардвер рачунара чини само кућиште рачунара, монитор, тастатура, миш - дакле све оно што можемо да додирнемо руком.

Софтвер рачунара чини оперативни систем са свим програмима који се налазе инсталирани на рачунару.

Најбитнији део софтвера на рачунару је оперативни систем. Оперативни систем је скуп програма који управљају радом рачунара и остварују комуникацију између рачунара и корисника. Без оперативног система рад рачунара не би био могућ.

Најпознатији оперативни системи за стоне рачунаре (енглески: desktop, PC) су: Windows, Mac и линукс. Прва два су власнички системи затвореног кода што значи да су њихови произвођачи власници истих и они диктирају услове под којима ће исти бити коришћени. Конкретно, корисник мора да их купи (наравно, говоримо увек о легалној употреби софтвера), или барем да купи њихов хардвер, и ни под којим условима није доступан изворни код система. Међутим, овај блог се неће бавити њима, већ искључиво линуксом.

За разлику од њих, линукс оперативни системи су слободни системи отвореног кода (доступан је изворни програмски код система), и управо у томе је њихова предност, али понекад и недостатак. Да бисмо ово схватили почећемо у кратким цртама од самог почетка настанка линукса.

Линукс се први пут спомиње почетком деведесетих година двадесетог века, када је тадашњи студент информатике Линус Торвалдс (орг: Linus Torvalds) написао језгро новог оперативног система и објавио га на интернету, дајући га на слободну употребу, мењање и прилагођавање свима који су за то заинтересовани. Након две деценије развоја, развиле су се многобројне верзије (дистрибуције) линукс оперативног система, али о томе ће бити речи нешто касније. 

Важно је знати да се данас реч линукс користи и као назив за само језгро оперативног система, али и за цео оперативни систем.

Овакав приступ неограниченог дељења имао је и има своје предности, али наравно и недостатке.


Предности линукс оперативних система:

1. Бесплатни су, што значи да их корисник може без плаћања преузети са интернета, са званичне интернет странице, користити их, мењати и делити свима по слободном избору, без икаквих ограничења, уместо плаћања скупих власничких оперативних система. Ово важи за већину дистрибуција (верзија), али постоје и неке које нису бесплатне.

2. Легални су, а то значи да на свом рачунару корисник може имати легалан оперативни систем без страха од санкција због кршења ауторских права, јер нису ограничени лиценцама и другим власничким правима.

3. Без искачућих прозора – обзиром да су бесплатни и легални никад се неће десити да се појаве прозори са обавештењима да је поједином програму или целом оперативном систему истекао пробни период те да корисник мора да га купи или уклони са рачунара.

4. Доступан изворни код, а самим тим су подложни и контроли корисника и програмера широм света, те не постоји опасност да оперативни систем ради нешто што корисник не жели или није одобрио – нпр. да шаље корисничке податке или документе на неку унапред задату локацију, или да омогући даљинску контролу над рачунаром и подацима у њему, без знања корисника. Такође доступност изворног кода омогућава и брзу исправку уочених грешака, јер га контролишу милиони људи широм света, те корисник не мора да чека да произвођач исправи грешку, или је никад не исправи ако му то није у интересу. Такође, доступност изворног кода гарантује и бржи развој самог оперативног система.

5. Отпорни су на вирусе, јер се вируси, због другачијег рада линукс оперативних система не могу покренути на њима, нити се могу проширити на друге рачунаре са линукс оперативним системима.

6. Стабилни су, а то значи да скоро никад не губе на перформансама и врло ретко одступају од својих подразумеваних и очекиваних особина и начина рада и коришћења. Такође, док корисник сурфује интернетом, никада се неће десити да се отварају додатни нежељени прозори и рекламне поруке.

7. Мало су хардверски захтевни, а то значи да корисник скоро сигурно неће морати да купи нови рачунар да би инсталирао линукс оперативни систем, већ ће моћи да употреби свој стари рачунар, нити ће то морати да чини када изађе нова верзија оперативног система који користи.

8. Постојање тзв. „живог система“ - већина линукс оперативних система има могућност коришћења у тзв. „живом режиму“, а то значи да корисник може да проба оперативни систем директно са компакт диска или усб флеш меморије, а без инсталације истог на рачунар. Овај начин коришћења не даје праве перформансе  и све функције оперативног система, али је врло користан почетницима.

9. Једноставна инсталација оперативног система коју сваки нови корисник, без претходног компјутерског знања, може самостално да изведе. Процес инсталације је преведен на српски језик, а током самог процеса инсталације рачунар остаје потпуно оперативан, тј. ради у „живом режиму“ (како је описано у претходном ставу) те корисник у случају потребе може потражити помоћ путем интернета од искуснијих корисника.

10. Преведен на српски језик - након инсталације система, ажурирања истог и ажурирања језичке подршке (о чему ће касније бити више речи), скоро цео систем са свим пратећим програмима је преведен на српски језик.

11. Без додатних инсталација програма, драјвера и кодека јер све ово корисник добија заједно са оперативним системом. Може одмах по инсталацији да почне да користи рачунар, а програми који иду уз оперативни систем покривају потребе највећег броја просечних корисника.

12. Инсталација програма кроз софтверски центар – уколико се ипак укаже потреба за инсталацијом додатног софтвера корисник то може да обави коришћењем софтверског центра, без лутања по интернету. Предност оваквог концепта је очигледна. Сви програми у софтверском центру су унапред тестирани и проверени, а процес инсталације се своди на један клик.

13. Освежавање на један клик – комплетан оперативни систем на рачунару и сав накнадно инсталирани софтвер корисник може да надогради на најновије верзије само једним кликом на иконицу алата за ажурирање система.

14. Могућност прилагођавања изгледа оперативног система, а самим тим и функционалности је практично неограничена, корисник било кроз избор различитих радних окружења (о чему ће бити речи касније) или кроз подешавање конкретног радног окружења може да подеси да оперативни систем изгледа и ради онако како се њему свиђа и како му одговара.

15. Визуелни ефекти радне површине су прелепи и такође могу додатно да се подешавају. Ова особина нема неку мерљиву практичну вредност, али ако корисник ужива користећи рачунар и његова продуктивност ће сигурно бити већа.

16. Више радних површина – линукс оперативни системи имају могућност додавања више радних површина. Ово конкретно значи да корисник може на пример на једну радну површину да смести музички плејер и све друге програме који тренутно раде, а нису уско везани за рад, док на другу радну површину може да смести рецимо текстуални документ који тренутно куца. Овим се постиже боља прегледност и лакше сналажење. Када корисник ову могућност једном научи да користи приметиће колико она у ствари олакшава рад.

17. Економски патриотизам - Чињеница је да су линукс оперативни системи бесплатни, те да их корисник може легално користити без страха од кршења ауторских права, због чега би могао да трпи озбиљне санкције од стране државних органа, а држава од стране међународних институција. Ова предност је нарочито битна за све кориснике који обављају неку привредну или јавну делатност (нпр. мали предузетници, трговци, непрофитне организације, верске заједнице, јавне установе,  јавна предузећа, органи локалне самоуправе, државни органи). Сви они у свом раду на рачунару најчешће користе најосновније програме па би стога било који оперативни систем задовољио њихове потребе - па и линукс оперативни системи. Међутим, већина њих, што свесно што несвесно, плаћа скупе лиценце за оперативни систем и друге програме на рачунару. Плаћајући лиценце, корисник у ствари купује оперативни систем и додатни софтвер, а тај новац одлази из наше државе и економије и слива се у економију државе у којој се налази седиште компаније која је произвођач оперативног система и других програма који су купили. Уколико би уместо тога користили линукс оперативне системе, имали би легалан софтвер на српском језику, уштедели би новац којим би иначе платили лиценце, а исти би остао у нашој држави и економији, па још ако би купили неки производ који је код нас произведен корист би била двострука. Такође, уколико би држава уместо плаћања лиценци платила домаће стручњаке и компаније да раде на усавршавању линукс оперативних система могућности би заиста биле несагледиве.


 Недостаци линукса, који то заправо нису:

1. Велики број дистрибуција (верзија) и радних окружења често могу да збуне почетника, али о томе ће бити речи у даљем тексту. Ова особина линукса само у почетку је недостатак, али после, када корисник овлада основним појмовима, схвати да је могућност избора у ствари, и у овом случају, увек добродошла.

2. Немогућност покретања програма и игара прављених за друге оперативне системе, али уколико се узме у обзир чињеница да ни други оперативни системи не могу покренути програме и игре које су прављене за линукс, може се рећи да је овај недостатак универзалне природе. Међутим, на линуксу постоји велики број програма који су заправо алтернативе комерцијалним програмима. Неки од њих су са мање могућности од комерцијалних узора, али су сасвим довољни за просечног корисника, а неки су много бољи од својих комерцијалних конкурената. Већину њих ће корисник пронаћи у софтверском центру свог оперативног система и инсталирати их на један клик.

3. Посебан хардвер који не ради на линуксу - поједини корисници који рачунар користе у професионалне сврхе, могу да поседују неки посебан хардвер (нпр. неки мерни инструменти или уређаји за дијагностику и сл.) који неће радити на линуксу. Такође и хардвер који се може купити за 500,оо динара (нпр. микрофон, слушалице, веб камера и сл.) зна некад да не ради на линуксу, али обзиром на цену овог хардвера ово не би требало да буде неки велики проблем.


Ко не треба да користи линукс:

1. Корисници који су везани за конкретан власнички софтвер  за кога не постоје алтернативе на линуксу или те алтернативе не задовољавају њихове потребе. У ову групу не спадају просечни корисници већ корисници који рачунар користе за обављање конкретног посла те за тај конкретан посао често имају и софтвер који је рађен искључиво за њих или за ту врсту посла, те су у том случају везани и за конкретан оперативни систем за кога је тај власнички софтвер и рађен. На пример: корисник је аутомеханичар, а произвођачи аутомобила раде софтвер за дијагностику аутомобила искључиво за Windows оперативни систем, или корисник је музички продуцент, а најбољи програм за музичку продукцију је рађен за Mac оперативни систем и у том случају корисник је немоћан и зависи искључиво од тог софтвера и оперативног система.

2. Корисници који су страствени играчи видео игара  јер видео игре су прављене са циљем да се продају како би произвођачу донеле зараду. Уколико би се делиле бесплатно произвођач не би имао интерес да их прави. Овај проблем је у прошлости био више изражен док се у последње време поједине новије игре почињу појављивати и у верзијама за линукс оперативне системе. 


 


2 коментара:

  1. Dobar dan g-dine Milane.Na osnovu vasih postova zakljucujem da imate veliko znanje o Linuxu.Ja vec dugo koristim PC i bavim se web-om ,naravno na Windowsu i imam veliku zelju da ga se oslobodim ali nikako .Da li postoji mogucnost da napravite neki kurs za nas pocetnike po principu beginner,intermediate,advanced pocevsi sa "laganim" distroima kao npr Ubuntu.Ja konkretno imam ogromnu zelju da budem Linux admin.Naravno donacije se podrazumevaju.Hvala i izvinite na smetanju.Pozdrav.Dule

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Поздрав и теби, Дуле.
      Драго ми је да се интересујеш за линукс и да пратиш мој блог.
      Што се тиче курса, нисам баш најбоље схватио шта си мислио да би требало да буде тема курса, а када су други дистрои у питању, овај блог је за сада намењен искључиво Линукс Минту и то искључиво почетницима који желе да га користе на српском језику.

      Избриши

Хвала што коментаришете