Аплети

Аплети су мали услужни програмчићи, једноставног изгледа, који обављају једну или више једноставних функција. Смештени су на панелима радне површине, а по потреби их можемо померати, додавати или уклањати са панела.

Додавање аплета на панел је веома једноставно, довољно је да десним тастером миша кликнемо на панел, а потом у помоћном менију изаберемо опцију "додај на панел" (слика доле лево) након чега се отвара нови прозор са листом аплета који су доступни и које можемо додати на панел (слика доле десно).

Додавање аплета

Прозор за додавање аплета

Важно је напоменути да на један панел можемо додати више истих аплета, наравно поставља се питање сврсисходности, али оно што је битније је чињеница да један аплет можемо додати на свим панелима које имамо на радној површини. 

Такође, требало би напоменути да ће се аплет на панелу појавити на месту на коме смо кликнули десним тастером миша за отварање помоћног менија, али ова чињеница је мање битна обзиром да аплет увек можемо померати лево - десно по панелу.

Слике које следе приказаће списак свих аплета који су доступни за додавање:

1. Покретач произвољног програма
2. Покретач програма
3. Command
4. Hardware Sensors Monitor
5. mintMenu
6. Network Monitor
7. Show Desktop
8. Timer
9. Белешке




10. Главни мени
11. Закључај екран
12. Избор прозора
13. Извештај о времену
14. Измена радних површина
15. Искључи рачунар

16. Комплет програмчета за    указивање

17. Линија менија
18. Мени програма програмчета за указивање

19. Обавештајна зона
20. Одјави се
21. Очи
22. Палета знакова
23. Повежи се са сервером
24. Покрени програм
25. Праћење промене фреквенције процесора
26. Праћење система
27. Праћење стања батерије

28. Претрага речника
29. Прикључење диска
30. Приморај затварање

31. Програмче за онемогућавање уштеде

32. Програмче за осветљеност

33. Програмче за указивање

34. Раздвојник

35. Риба

36. Смеће

37. Списак прозора

38. Стање употребљивости тастатуре

39. Тражи датотеке
40. Улагања
41. Фиока
42. Часовник






Уочавате да су називи неких аплета као и кратка објашњења тог аплета испод њиховог назива исписани на енглеском језику. Да не би било забуне и недоумице око тога да ли систем исправно ради или не покушаћу укратко да објасним зашто је то тако.

Када је на страници О линуксу било речи о настанку линукса речено је да је тадашњи студент информатике Линус Торвалдс (орг: Linus Torvalds) написао језгро новог оперативног система и објавио га на интернету, дајући га на слободну употребу, мењање и прилагођавање свима који су за то заинтересовани. Таква слободна употреба касније је створила популацију корисника линукс оперативних система која се назива заједница, а заједница је управо та која утиче на развој и развија и конкретне дистрибуције, софтвер па и превод софтвера и целокупног оперативног система. То се једноставније да објаснити на конкретном примеру Линукс Минта који је оригинално прављен на енглеском језику, а заједница корисника српског говорног подручја преводи систем и пратећи софтвер на српски језик. Некада је тај превод потпун, некада је непотпун, а некада уопште не постоји за конкретан програм јер мањи део заједнице користи тај програм или га користи део заједнице који одлично познаје енглески језик па им је превод небитан. Следствено томе, свако од нас ко има воље, знања и времена може да учествује у превођењу оперативног система или неког његовог дела. Тако, уколико сте у недоумици да ли због непотпуног превода систем добро ради или не, немате разлога за бригу, све је у најбољем реду те можете слободно да наставите са коришћењем свог новог оперативног система. 

Наредни текстови бавиће се објашњењем сваког појединачног аплета, његове намене, начина рада, подешавања и свега онога што може да буде од користи за даљи рад.