среда, 11. мај 2016.

Уклањање Windows-а из dualboot-a са Линукс Минтом

Почетни кораци свих корисника линукс оперативних система, па и Линукс Минта требало би да буду уопштено упознавање са линукс оперативним системима, потом са сличностима и разликама између дистрибуција и графичких радних окружења и са дистрибуцијом Линукс Минт коју желе да преузму са интернета и инсталирају. Такође, обавезно би требало да се детаљно информишу о начинима и поступком инсталације Линукс Минта као јединог оперативног система на рачунару или у тзв. dualboot варијанти у комбинацији са другим оперативним системом. Сви ови кораци су детаљно објашњени на овом блогу, те уколико испратите везе (линкове) означене у овом уводном делу текста можете и да их се подсетите.

Већина почетника поред свог дотадашњег Windows оперативног система (без обзира на верзију истог) инсталира Линукс Минт у dualboot варијанти,  па и ја сам тако радио када сам се први пут сусрео са линуксом. Међутим, уколико сте, користећи Линукс Минт и читајући текстове на овом блогу, схватили да Вам Windows више није потребан и пожелели да са рачунара уклоните Windows оперативни систем те да Вам Линукс Минт буде једини оперативни систем надам се да ће текст који следи увелико да Вам помогне у реализацији те намере.

Претрагом интернета могуће је пронаћи много текстова и видео снимака који приказују како да из dualboot инсталације уклоните Windows. Међутим, сви ови текстови и видео снимци су међусобно веома слични и базирају се на употреби програма у Линукс Минту под називом Gparted било да се он инсталира у већ инсталирани систем Линукс Минт или да се користи кроз коришћење живог система.

Програм Gparted (Gnome Partition Editor) или преведено на српски Гномов програм за уређивање партиција се подразумевано налази у Линукс Минту када га користимо као живи систем, али када тај исти Линукс Минт инсталирамо на рачунар програм GParted се не инсталира заједно са њим. Оваква поставка има логике обзиром да је намена овог програма, како му и само име каже, рад са партицијама, те се подразумева да ће се сви поступци око партиционисања диска на рачунару завршити у поступку инсталације оперативног система. Накнадно уређивање партиција не спада у послове намењене почетницима и широком кругу корисника. Под уређивањем партиција или радом са партицијама подразумева се креирање нових партиција, форматирање постојећих партиција, мењање величина партиција, њихово брисање, премештање и слично.

Уколико ипак одлучите да се служите програмом Gparted, пре него што наставимо даље са овим текстом корисно би било упознати се са појмом партиција и партиционисања диска на рачунару.

Партиционисање диска на рачунару је поступак који представља поделу диска на мање целине чије величине, тип и намену дефинише корисник у поступку партиционисања диска. Тако добијене мање целине називају се партиције (од енглеске речи part - део) или волумени. Поступак партиционисања диска се често назива и креирање или прављење партиција, а не подразумева да диск обавезно мора бити подељен на више партиција већ је могуће да диск има и једну партицију. Најчешће се овај поступак спроводи непосредно пре инсталације оперативног система обзиром да је без прављења партиција на диску сам диск рачунара неупотребљив. Могуће је наравно креирати и само једну партицију за инсталацију једног оперативног система, а после мењањем величине односно смањивањем те партиције креирати и друге партиције било да ће се оне користити за смештај података или за инсталацију новог оперативног система.

Важно је напоменути да креирање више партиција на диску рачунара није обавезно, али се практикује обзиром да омогућује бољу организацију података на диску и могућност инсталирања више оперативних система на један диск. Овако креиране партиције једног диска оперативни систем рачунара види као посебне физичке дискове.

Такође, важно је знати да креиране партиције могу бити примарне и проширене (енгл. extended). Разлика између ова два типа партиција је у томе што примарне партиције могу бити бутабилне (српски: подизне) тј. може се на њих инсталирати и са њих покренути оперативни систем док са проширених - extended партиција то није могуће. Чему сада ова два типа партиција? Одговор лежи у способности рачунара да на диску рачунара препозна највише четири примарне партиције, или три примарне партиције и једну проширену - extended партицију. Овде лежи и смисао проширене - extender партиције која у ствари није ништа друго него "складиште" за друге партиције које се називају логичким партицијама и чији број је практично неограничен, наравно поставља се питање потребе постојања великог броја партиција на систему, али често је потребно имати више од четири партиције.

Приликом креирања партиција на диску потребно је такође дефинисати и који ће тип система датотека бити на свакој појединачној партицији. Подразумева се да ови типови система датотека не морају бити исти на свим партицијама, али морају бити прилагођени оперативном систему који желимо на њих да инсталирамо.

Без жеље да се упуштамо у дубљу анализу сваког појединачног система датотека важно је знати да Windows оперативни системи користе типове системе датотека FAT32 (или само FAT) и NTFS и не могу бити инсталирани нити радити са другим типовима система датотека. Такође, линукс оперативни системи, па и Линукс Минт користе своје типове датотека EXT2, EXT3 (који су сада већ технички застарели и ређе се користе) и EXT4. Осим ових, у проширеној - extended партицији логичке партиције које су у њој садржане могу носити ознаке linuxswap или само swap и home. Линукс оперативни системи не могу бити инсталирани на партиције на којима је као систем датотека дефинисан FAT или NTFS, али могу са њима успешно радити.

Поред овога важно је знати и да оперативни системи Windows и Линукс Минт (као и сви линукс оперативни системи) различито обележавају партиције на дисковима:
     - oзнаке партиција код Windows оперативних система су C, D, E ...
     - oзнаке партиција код линукс оперативних система су sda1, sda2, sda3 ..., sdb1, sdb2, sdb3 ..., sdc1, sdc2, sdc3 ...

На крају овог кратког упознавања са појмовима партиционисања диска, партицијама и типовима система датотека напоменућемо само једну чињеницу која није од утицаја на све горе изнето, али представља новији тренд у свету рачунара, а то је појава нових врста рачунарских дискова. Приметили сте вероватно да се у целом овом тексту намерно не спомиње израз хард (тврди) диск управо због чињенице да сада постоје и нове врсте дискова који се зову SSD (Solid State Drive) дискови. Корисно је знати да традиционални хард дискови раде на принципу ротирајућих магнетних плоча и глава за писање које све заједно покрећу електромотори док SSD дискови раде на принципу флеш меморије што их чини неупоредиво бржим, али за сада скупљим и са знатно мањим капацитетом. Небитно је који од ових дискова је у употреби партиционисање, партиције и типови система датотека су идентични.

Сада када смо стекли основно знање о партицијама, дисковима и типовима система датотека за кориснике који желе да користе програм Gparted важно је напоменути да је овај начин уклањања Windowsa из dualboot инсталације прилично једноставан, али исто тако и потенцијално опасан, јер уколико корисник нешто погрешно уради може трајно да изгуби податке са рачунара или да рачунар учини привремено неоперативним.

Стога, предлажем једноставнији, додуше не тако функционалан, али потпуно безопасан поступак.

Поступак који следи ће трајно обрисати Windows оперативни систем и све личне податке корисника (документе, слике, музику) са партиције на којој се налази Windows, стога је важно те личне податке прекопирати на сигурну локацију - на партицију на којој се налази Линукс Минт, на ЦД/ДВД диск, екстерни диск ...

Почињено једним кликом левим тастером миша на иконицу аплета Мени, коме смо у једном од претходних текстова у коме смо описивали овај аплет променили име у Linux Mint. Обзиром да смо додали ћирилични распоред тастатуре можемо за назив аплета користити и ћирилично писмо, а ја обично упишем своје име. Послужићемо се програмом Терминал, који се подразумевано налази у прозору аплета Мени, да бисмо додали нови репозиторијум, инсталирали и покренули мали програм који ће сав овај посао урадити уместо нас без било каквог нашег претходног знања о дисковима, партицијама и слично. Немојте да Вас завара изглед овог програма јер то је изузетно моћна алатка ако се зналачки користи. Ради убрзавања поступка већ су припремљене наредбе које је потребно прекопирати у Терминал.

Прво користимо наредбу за додавање репозиторијума:

sudo add-apt-repository ppa:yannubuntu/boot-repair

Текст наредбе прекопирајте у Терминал и притисните тастер Ентер на тастатури. Програм ће Вам тражити да унесете лозинку, а то је иста она лозинка коју сте употребили приликом инсталације оперативног система Линукс Минт. Важно је знати да док куцате лозинку у прозору Терминала се не појављује никакав текст, само је откуцајте и притисните поново тастер Ентерт на тастатури. Програм Вас обавештава да овом наредбом додајете нови репозиторијум у Ваш систем те тражи да ту радњу потврдите поновним притиском на тастер Ентер на тастартури, наравно потврдићемо додавање новог репозиторијума. Поступак траје пар секунди и успешно се завршава.

Потом следећим командама у Терминалу ажурирамо податке из репозиторијума о доступном софтверу (ажурирање репоа), инсталирамо потребан програм и покрећемо исти:

sudo apt-get update; sudo apt-get install -y os-uninstaller && os-uninstaller

Програм Вам овог пута неће тражити да поново уносите лозинку јер сте је већ унели, ажурираће репое, инсталирати потребан програм и покренути програм који смо инсталирали, али ће затражити лозинку за покретање програма. Програм се покреће, а његов прозор је малих димензија, смештен на средини екрана, али у њему се налази све оно што нам је потребно. Наведени су сви оперативни системи који су инсталирани на рачунару. Довољно је једним кликом левим тастером миша одабрати Windows и кликнути на дугме "у реду". Програм проверава да ли смо сигурни у своје намере и упозорава нас да ће партиција на којој се налази Windows бити форматирана (што доводи до губитка свих података на њој) те препоручује копирање истих на безбедну локацију. Кликом на дугме "Advanced options" потребно је променити само једну битну поставку. Уместо броја "10" у нумеричкој падајућој листи унесите број "0" да се више не би појављивао мени за избор оперативног система приликом стартовања рачунара, а потом на картици "Other options" искључите обе опције да избегнете небитне и непотребне ствари у овом поступку. Након тога клик на дугме "Примени" и поступак почиње, а програм ће сав посао урадити уместо Вас и на крају поступка ће истаћи обавештење да је оперативни систем Windows успешно уклоњен. Можете поново да покренете рачунар (рестарт) и на Вашем рачунару ће бити само оперативни систем Линукс Минт. Као што видите, поступак је крајње једноставан и искључена је могућност било какве грешке.

Да би све ово било јасније препоручујем да погледате видео који приказује читав поступак, па тек након тога да поступак и спроведете.

Додуше, овим поступком нису сређене партиције на рачунару. Након спроведеног поступка постојаће једна партиција са ext3 системом датотека на којој је пре поступка био инсталиран Windows. Такође, уколико сте у Windows оперативном систему имали још једну партицију са NTFS системом датотека и она ће остати на диску и наравно партиције Линукс Минта. Међутим, избегнут је ризик брисања погрешних партиција и трајног губитка података са истих.

Можда би на крају овог текста уместо закључка могао изнети свој лични став, а то је да ја највише волим чисту инсталацију оперативног система. Дакле, уколико сте у могућности, прекопирајте податке на сигурно место, а потом инсталирајте Линукс Минт, како је то већ описано на овом блогу на страници Инсталација у делу Инсталација Линукс Минта уз брисање постојећег оперативног система. Имајте само на уму да ће приликом покретања поступка инсталације бити препозната оба већ инсталирана оперативна система, дакле Windows и Линукс Минт.







14 коментара:

  1. Добар дан Милане,
    Прво да Вам се захвалим за јако корисне текстове које сте објавили на овом блогу.

    Читајући овај блог одлучио сам да почнем са коришћењем Линукс Минт оперативног система и то у dualboot варијанти са Windows-ом 7. Пошто ми се линукс свидео желим да ми он постане примарни систем. Међутим, не желим потпуно да уклоним Windows због неких ствари које линукс не може да замени (AutoCad итд.), а проблем је у томе што сам приликом инсталације за Линукс Минт издвојио свега 20 гигабајта од 500 са колико разполаже мој хард диск. Ових 20 гигабајта ми је мало да бих линукс користио као примарни оперативни систем па би моје питање било како да проширим ову партицију на којој се налази линукс?
    Читао сам неке савете на интернету где такође говори о програму GParted који сте Ви поменули у тексту али пише такође да може доћи до губитка података на Windows-у уколико се не уради правилно.
    Можете ли укратко да напишете како би правилно требао да урадим ово проширивање патиције или да ме упутите на видео туторијал где је то одрађено добро по Вашем мишљењу?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Поздрав Стефане и добро дошао у свет Линукс Минта.
      драго ми је да се интересујеш за линукс и да ти је мој блог био користан и помогао у доношењу одлуке да почнеш да користиш Линукс Минт. Блог је намењен управо почетницима у линукс свету и људима који нису вични у коришћењу рачунара па је тако и писан.
      Што се тиче коришћења специфичних програма на линукс системима, па тако и на Линукс Минту, многи од њих имају одговарајуће а у неким случајевима и боље алтернативе. Рецимо, занимљив сајт који може да ти помогне у проналажењу алтернативних решења је АлтернативеТо (https://alternativeto.net/).
      Твој "проблем" око промене величине линукс партиције није нерешив само треба да обратиш пажњу на неколико ствари пре него што се одлучиш на овај корак.
      Прво, губитак података је увек могућ али мени лично се никада то није десило. Постоји реална опасност да корисник грешком форматира погрешну партицију или да рецимо приликом рада са партицијама дође до нестанка струје када би могло (али не мора) да дође до губитка података. Мислим да су то разлози зашто се аутори оваквих програма, а и они који их препоручују, ограђују са оваквим упозорењима. Мада, ако имаш могућности, никада није на одмет имати резервне копије важних података. То се односи и на ситуације када не радиш ништа са системом и са партицијама. Најчешћи узроци губитка података су кварови на хард диску па према томе опрез није на одмет.
      Друго, да би могао да повећаш линукс партицију мораш да смањиш неку другу партицију на диску како би смањењем те партиције ослободио простор за проширење линукс партиције. На пример, смањиш Виндовс партицију за 100 ГБ и тај простор на диску ће бити непартиционисан, затим за тих 100 ГБ повећаш линукс партицију.
      Треће, уколико имаш две Виндовс партиције, нпр. Ц и Д, увек се препоручује смањење Д партиције док се системска Ц партиција не дира. Мада, ја сам смањивао обе партиције и имао сам и само једну партицију коју сам смањивао и никада није било проблема.
      И на крају, најважније, како то урадити?
      ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ да партиције које желиш да мењаш не смеју бити „прикачене“ на систем тј. мораш систем покренути у живом режиму да би ово могао да радиш, то можеш да урадиш са ЦД-а, ДВД-а или флеш меморије.
      Покретањем програма Гпартед видећеш графички приказ распореда партиција на твом диску а испод у главном прозору програма и њихов опис. Кликнеш десним тастером миша на Виндовс партицију коју желиш да смањиш и у новоотвореном прозору одабереш опцију „промени величину/премести“. Отвориће ти се нови прозор у коме ће на врху бити графички приказ партиције (жутом бојом је приказан заузет простор на партицији а белом бојом слободан простор). На десној страни тог графичког приказа имаш црну стрелицу окренуту на десно, наднесеш показивач миша над њу и он ће променити облик, „ухватиш“ показивачем миша ту црну стрелицу на десној страни и вучеш лево до које величине желиш, можеш максимално до жутог простора. Испод су и бројчани подаци о величини партиције па можеш и укуцавањем да промениш величину партиције. Када то урадиш потребно је да кликнеш на дугме „Промени величину“ а потом и на дугме „Примени“ у главном прозору програма. Након завршене операције на графичком приказу ћеш видети простор који није партиционисан тј. простор за који си смањио Виндовс партицију. Исту операцију поновиш и са линукс партицијом с тим што ће ти сада стрелица бити на левој страни па ћеш леву ивицу вући до краја. Поново клик на дугме „Промени величину“ и на „Примени“. И то је углавном све, прилично је једноставно, и мислим да нећеш имати никаквих проблема.
      Ако било где запнеш слободно се јави, радо ћу помоћи колико је у мојој моћи.
      Када завршиш јави како је прошло.
      Поздрав и срећно.

      Избриши
    2. Поздрав Милане и хвала Вам на овако опширном одговору.
      Ово је јако важно што сте нагласили да је партицијама потребно баратати у живом режиму иначе бих готово сигурно то покушавао у ваћ инсталираном линуксу, а овако сам покренуо систем са флеш меморије.

      Покушао сам да пратим упутство написано у коментару али мислим да нисам успео до краја да одрадим.
      Успешно сам смањио Виндовс партицију Д и кликнуо дугме примени у главном прозору програма.
      Тада сам добио поделу (овим редом):

      1. /dev/sda1 ntfs 140 GiB
      2. /dev/sda3 extended 20 GiB
      /dev/sda5 ext4 16.15 GiB
      /dev/sda6 linux-swap 3.85 GiB
      unallocated 265.72 GiB
      3. /dev/sda2 ntfs 40 GiB

      Сада имам проблем да овај простор који није партиционисан спојим са линукс партицијом. Видео сам негде на интернету да треба кликнути на linux-swap па затим Partition > Swapoff јер пре тога и није могуће мењати величину ове партиције extended. Затим кликнем на ту партицију и онда дугме промени величину/премести, а онда померим клизач како је описано у коментару. На тој партицији се онда појави бројка 285.72 GiB и мислио сам да ће бити све како треба али онда видим да је и даље ту део unallocated 265.72 GiB. Не знам да ли сам све урадио како треба али није ми јасно зашто је овај део који није партиционисан и даље ту?
      Виндовс колико видим ради нормално и показује смањену партицију Д.

      Избриши
    3. Стефане, колико разумем, партиција /dev/sda1 ntfs 140 GB ти је системска Виндовс партиција. Линукс ти је на /dev/sda3, додуше лоше инсталиран, а шта је /dev/sda2 ntfs 40 GB? Да ли ти се на тој партицији налазе неки битни подаци?
      Размишљам да би ти можда било најбоље да поново инсталираш Линукс Минт. Мислим да ти је довољна дамо једна Виндовс партиција. То би могла бити ова од 140 ГБ, или да јој промениш величину по жељи док би све остале партиције могао да обришеш и да добијеш један непартиционисани део диска на коме би затим инсталирао Линукс Минт. Претходно би наравно обавезно морао да направиш резервне копије важних података или да их привремено копираш на ову партицију од 140 ГБ па након инсталације линукса да их сместиш где теби одговара. Препоручио бих ти да ипак важне податке копираш на неки други медију, рецимо екстерни хард диск, флеш меморију или слично и онда можеш без страха да инсталираш Линукс Минт. Обрати пажњу само да Виндовс не може да види линуксове партиције. Уколико се одлучиш на овај корак јави па ћу да ти напишем или нађем неко корисно упутство како да све ово урадиш.

      Избриши
    4. Зашто је линукс лоше инсталиран?
      Да, баш тако, /dev/sda1 ntfs 140 GB је системска Виндовс партиција. А ово /dev/sda2 ntfs 40 GB је остатак Д партиције коју сам смањио и од ње је настао део unallocated 265.72 GiB.
      Важне податке сам већ бекаповао у облак раније, а на овој партицији од 40 GB заузета је тек четвртина простора и то не тако важним подацима, тако да их могу лако преместити на флеш.
      Слажем се да је 140 GB довољно за Виндовс и зато би ми било потребно то упутство како да средим све ово.

      Избриши
    5. Стефане, линукс ти је овде лоше инсталиран зато што си га сместио у проширену партицију и између две Виндовс партиције.
      Предлажем ти следеће:
      1. Обриши све партиције осим ове сда1 од 140 ГБ
      2. На овој страници https://itsfoss.com/guide-install-linux-mint-16-dual-boot-windows/ имаш детаљно видео упутство за инсталацију Линукс Минта поред Виндовса. Немој обраћати пажњу на верзију Вин система и на верзију Линукс Минта и његово графичко окружење, инсталација је потпуно иста без обзира о којој варијанти оба система је реч. Видео упутство почни да пратиш од 5,30 минута и немој обраћати пажњу што има више вин партиција, битно ти је да одабереш ручно подешавање Минтових партиција и начин њиховог подешавања. Приметићеш да је и овде за системску партицију одређено 20 ГБ и то је сасвим довољно јер линукс сва корисничка подешавања и додатни софтвер највећим делом смешта у "хоме" партицију. Такође, обрати пажњу да можеш одабрати и српски језик у ком случају ће ти цео радни простор и цео систем бити на српском језику. ВАЖНО ЈЕ ако се одлучиш за српски језик да код избора тастатуре одабереш српску тастатуру са латиничним распоредом, а након инсталације можеш додати и ћириличну. Такође, запиши корисничко име и лозинку јер ће ти то свакако бити потребно. Мислим да је то све што ти треба, прегледај видео па ако нешто није јасно слободно питај.

      Избриши
    6. Избрисао сам све партиције осим главне Виндовс 140 GB, све у програму GParted. Радио сам све по упутству али нисам успео. Дешава се грешка као и неким људима који су писали испод текста овог упутства а то је:
      The "grub-efi-amd64-signed" package failed to install into /target/. Without the GRUB boot loader, the installed system will not boot.

      Покушавао сам више пута, читао по интернету шта може да буде проблем, покушао са и без интернет конекције пошто се и то наводи као једно од решења али не вреди.
      Настао је још већи проблем јер сада не могу да покренем ни Виндовс (ово пишем из живог режима), а то је колико сам читао баш због брисања партиција на овакав начин. Сада не знам шта да урадим.

      Избриши
  2. Стефане, нисам схватио, да ли ти уопште ниси успео да инсталираш Линукс Минт или је инсталација успешно завршена а не можеш да покренеш систем?
    Ако ниси успео да инсталираш реци шта се дешавало током инсталације.
    Ако си успешно завршио инсталацију напиши ми како изгледа распоред партиција на диску.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. До тог тренутка када сам написао претходни коментар нисам успео да интсалирам линукс. Грешка коју сам навео се јављала увек пред крај инталације, када кликнем "ок" на прозору на коме је исписан текст грешке инсталација се прекине (crash). Покушао сам више пута, читао по интернету и видео да то није само код мене. Неки су писали да им је успело без интернет конекције па сам пробао инсталацију и тако али опет исто.
      Јутрос сам поново тражио решење и успео да инсталирам.
      Решење сам пронашао овде: https://askubuntu.com/questions/789998/16-04-new-installation-gives-grub-efi-amd64-signed-failed-installation-target?answertab=votes#tab-top

      Састоји се у томе да се мора креирати ова EFI партиција, без ње јавља се грешка коју сам горе навео. То је управо ова FAT32 на списку испод.

      Списак партиција сада (после успешне инсталације):
      dev/sda1 ntfs 140.04 GiB
      dev/sda2 extended 325.72 GiB
      dev/sda5 fat32 190.00 MiB [flags: boot, esp]
      dev/sda6 ext4 19.07 GiB
      dev/sda7 linux-swap 5.72 GiB
      dev/sda8 ext4 300.74 GiB
      unallocated 1.02 MiB

      Грешка се није појавила. На крају инсталације се захтевао рестарт (до овога сам прву пут стигао јутрос, раније је само долазило до прекида) и ја сам прихватио. Међутим, при новом паљењу рачунара покренуо се опет живи диск а није ми понудио избор Видновс или Линукс.
      Угасио сам рачунар извадио флеш и покренуо тако. Тада ми је изашла грешка MBR FA на црном екрану. Поново покренем живи систем и пронађем решење за то на интернету, може да се поправи из терминала. Одрадим све по упутству али није успело. Сада при покретакњу рачунара добијам поруку no partition active и још no bootable device – insert boot disk and press any key active на црном екрану.

      Мислим да је најбоље да поново дигнем Видновс и на онај лакши начин поново додам Линукс, било би брже, овде сам већ потрошио много времена и нисам више расположен да експериментишем.

      Избриши
  3. Стефане, да ли је теби можда у BIOS-u укључен "Secure Boot"?
    Ако јесте, ево ти кратко објашњење шта је то и зашто је проблематично: http://www.linuxzasve.com/linux-fundacija-objavila-je-rjesenje-za-secure-boot.
    Затим, ево ти објашњење како то да искључиш: https://www.youtube.com/watch?v=WWGlJVV3djw (за тебе је важно да пратиш видео од рестартовања рачунара. Обрати пажњу да на различитим рачунарима тастер за улазак у BIOS може бити различит, овде је то конкретно Ф10, али не мора да буде тако).
    И на крају, ја бих ти саветовао да поново обришеш све партиције, осим сда1 од 140 ГБ и да инсталираш Линукс Минт мало другачије од овог упутства за које сам ти дао линк. Разлика је само у томе што root партицију (то је ова прва коју креираш и има тачну монтирања "/") означиш као "примарну" а не као "логичку" како је на овом упутству. Тиме ћеш добити да ћеш на диску имати једну примарну партицију сда1, другу примарну партицију сда2 на којој ће бити Линукс Минт, и једну проширену партицију у којој ће се налазити "home" и "swap" партиција.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Није био укључен Secure Boot, проверио сам.
      Проблем је ипак био у томе да се root партиција постави као примарна што нисам урадио у првим покушајима. Задњи пут сам урадио по истом упутству уз промену овог избора (примарна и логичка) тако да сада све ради како треба.

      Много Вам хвала на помоћи!

      Избриши
  4. Стефане, драго ми је да си успео, већ сам се забринуо да си одустао.
    И, како си задовољан са линуксом?
    Да ли си пробао да са сајта који сам ти препоручио пронађеш алтернативу за AutoCad?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Нисам одустао, само сам пар дана одморио од тих силних покушаја па сам наставио поново.
      Задовољан сам. Већ сам га раније испробао, свидео ми се и баш због тога сам желео да га активније користим.
      Да, сајт је одличан. Пронашао сам алтернативу за AutoCad у виду LibreCad-а али претраживао сам алтернативе и за многе друге програме.

      Хвала још једном.

      Избриши
    2. Драго ми је да ниси одустао.
      Уживај у линуксу, ако било где запнеш слободно се јави.
      Поздрав.

      Избриши

Хвала што коментаришете