среда, 11. мај 2016.

Уклањање Windows-а из dualboot-a са Линукс Минтом

Почетни кораци свих корисника линукс оперативних система, па и Линукс Минта требало би да буду уопштено упознавање са линукс оперативним системима, потом са сличностима и разликама између дистрибуција и графичких радних окружења и са дистрибуцијом Линукс Минт коју желе да преузму са интернета и инсталирају. Такође, обавезно би требало да се детаљно информишу о начинима и поступком инсталације Линукс Минта као јединог оперативног система на рачунару или у тзв. dualboot варијанти у комбинацији са другим оперативним системом. Сви ови кораци су детаљно објашњени на овом блогу, те уколико испратите везе (линкове) означене у овом уводном делу текста можете и да их се подсетите.

Већина почетника поред свог дотадашњег Windows оперативног система (без обзира на верзију истог) инсталира Линукс Минт у dualboot варијанти,  па и ја сам тако радио када сам се први пут сусрео са линуксом. Међутим, уколико сте, користећи Линукс Минт и читајући текстове на овом блогу, схватили да Вам Windows више није потребан и пожелели да са рачунара уклоните Windows оперативни систем те да Вам Линукс Минт буде једини оперативни систем надам се да ће текст који следи увелико да Вам помогне у реализацији те намере.

Претрагом интернета могуће је пронаћи много текстова и видео снимака који приказују како да из dualboot инсталације уклоните Windows. Међутим, сви ови текстови и видео снимци су међусобно веома слични и базирају се на употреби програма у Линукс Минту под називом Gparted било да се он инсталира у већ инсталирани систем Линукс Минт или да се користи кроз коришћење живог система.

Програм Gparted (Gnome Partition Editor) или преведено на српски Гномов програм за уређивање партиција се подразумевано налази у Линукс Минту када га користимо као живи систем, али када тај исти Линукс Минт инсталирамо на рачунар програм GParted се не инсталира заједно са њим. Оваква поставка има логике обзиром да је намена овог програма, како му и само име каже, рад са партицијама, те се подразумева да ће се сви поступци око партиционисања диска на рачунару завршити у поступку инсталације оперативног система. Накнадно уређивање партиција не спада у послове намењене почетницима и широком кругу корисника. Под уређивањем партиција или радом са партицијама подразумева се креирање нових партиција, форматирање постојећих партиција, мењање величина партиција, њихово брисање, премештање и слично.

Уколико ипак одлучите да се служите програмом Gparted, пре него што наставимо даље са овим текстом корисно би било упознати се са појмом партиција и партиционисања диска на рачунару.

Партиционисање диска на рачунару је поступак који представља поделу диска на мање целине чије величине, тип и намену дефинише корисник у поступку партиционисања диска. Тако добијене мање целине називају се партиције (од енглеске речи part - део) или волумени. Поступак партиционисања диска се често назива и креирање или прављење партиција, а не подразумева да диск обавезно мора бити подељен на више партиција већ је могуће да диск има и једну партицију. Најчешће се овај поступак спроводи непосредно пре инсталације оперативног система обзиром да је без прављења партиција на диску сам диск рачунара неупотребљив. Могуће је наравно креирати и само једну партицију за инсталацију једног оперативног система, а после мењањем величине односно смањивањем те партиције креирати и друге партиције било да ће се оне користити за смештај података или за инсталацију новог оперативног система.

Важно је напоменути да креирање више партиција на диску рачунара није обавезно, али се практикује обзиром да омогућује бољу организацију података на диску и могућност инсталирања више оперативних система на један диск. Овако креиране партиције једног диска оперативни систем рачунара види као посебне физичке дискове.

Такође, важно је знати да креиране партиције могу бити примарне и проширене (енгл. extended). Разлика између ова два типа партиција је у томе што примарне партиције могу бити бутабилне (српски: подизне) тј. може се на њих инсталирати и са њих покренути оперативни систем док са проширених - extended партиција то није могуће. Чему сада ова два типа партиција? Одговор лежи у способности рачунара да на диску рачунара препозна највише четири примарне партиције, или три примарне партиције и једну проширену - extended партицију. Овде лежи и смисао проширене - extender партиције која у ствари није ништа друго него "складиште" за друге партиције које се називају логичким партицијама и чији број је практично неограничен, наравно поставља се питање потребе постојања великог броја партиција на систему, али често је потребно имати више од четири партиције.

Приликом креирања партиција на диску потребно је такође дефинисати и који ће тип система датотека бити на свакој појединачној партицији. Подразумева се да ови типови система датотека не морају бити исти на свим партицијама, али морају бити прилагођени оперативном систему који желимо на њих да инсталирамо.

Без жеље да се упуштамо у дубљу анализу сваког појединачног система датотека важно је знати да Windows оперативни системи користе типове системе датотека FAT32 (или само FAT) и NTFS и не могу бити инсталирани нити радити са другим типовима система датотека. Такође, линукс оперативни системи, па и Линукс Минт користе своје типове датотека EXT2, EXT3 (који су сада већ технички застарели и ређе се користе) и EXT4. Осим ових, у проширеној - extended партицији логичке партиције које су у њој садржане могу носити ознаке linuxswap или само swap и home. Линукс оперативни системи не могу бити инсталирани на партиције на којима је као систем датотека дефинисан FAT или NTFS, али могу са њима успешно радити.

Поред овога важно је знати и да оперативни системи Windows и Линукс Минт (као и сви линукс оперативни системи) различито обележавају партиције на дисковима:
     - oзнаке партиција код Windows оперативних система су C, D, E ...
     - oзнаке партиција код линукс оперативних система су sda1, sda2, sda3 ..., sdb1, sdb2, sdb3 ..., sdc1, sdc2, sdc3 ...

На крају овог кратког упознавања са појмовима партиционисања диска, партицијама и типовима система датотека напоменућемо само једну чињеницу која није од утицаја на све горе изнето, али представља новији тренд у свету рачунара, а то је појава нових врста рачунарских дискова. Приметили сте вероватно да се у целом овом тексту намерно не спомиње израз хард (тврди) диск управо због чињенице да сада постоје и нове врсте дискова који се зову SSD (Solid State Drive) дискови. Корисно је знати да традиционални хард дискови раде на принципу ротирајућих магнетних плоча и глава за писање које све заједно покрећу електромотори док SSD дискови раде на принципу флеш меморије што их чини неупоредиво бржим, али за сада скупљим и са знатно мањим капацитетом. Небитно је који од ових дискова је у употреби партиционисање, партиције и типови система датотека су идентични.

Сада када смо стекли основно знање о партицијама, дисковима и типовима система датотека за кориснике који желе да користе програм Gparted важно је напоменути да је овај начин уклањања Windowsa из dualboot инсталације прилично једноставан, али исто тако и потенцијално опасан, јер уколико корисник нешто погрешно уради може трајно да изгуби податке са рачунара или да рачунар учини привремено неоперативним.

Стога, предлажем једноставнији, додуше не тако функционалан, али потпуно безопасан поступак.

Поступак који следи ће трајно обрисати Windows оперативни систем и све личне податке корисника (документе, слике, музику) са партиције на којој се налази Windows, стога је важно те личне податке прекопирати на сигурну локацију - на партицију на којој се налази Линукс Минт, на ЦД/ДВД диск, екстерни диск ...

Почињено једним кликом левим тастером миша на иконицу аплета Мени, коме смо у једном од претходних текстова у коме смо описивали овај аплет променили име у Linux Mint. Обзиром да смо додали ћирилични распоред тастатуре можемо за назив аплета користити и ћирилично писмо, а ја обично упишем своје име. Послужићемо се програмом Терминал, који се подразумевано налази у прозору аплета Мени, да бисмо додали нови репозиторијум, инсталирали и покренули мали програм који ће сав овај посао урадити уместо нас без било каквог нашег претходног знања о дисковима, партицијама и слично. Немојте да Вас завара изглед овог програма јер то је изузетно моћна алатка ако се зналачки користи. Ради убрзавања поступка већ су припремљене наредбе које је потребно прекопирати у Терминал.

Прво користимо наредбу за додавање репозиторијума:

sudo add-apt-repository ppa:yannubuntu/boot-repair

Текст наредбе прекопирајте у Терминал и притисните тастер Ентер на тастатури. Програм ће Вам тражити да унесете лозинку, а то је иста она лозинка коју сте употребили приликом инсталације оперативног система Линукс Минт. Важно је знати да док куцате лозинку у прозору Терминала се не појављује никакав текст, само је откуцајте и притисните поново тастер Ентерт на тастатури. Програм Вас обавештава да овом наредбом додајете нови репозиторијум у Ваш систем те тражи да ту радњу потврдите поновним притиском на тастер Ентер на тастартури, наравно потврдићемо додавање новог репозиторијума. Поступак траје пар секунди и успешно се завршава.

Потом следећим командама у Терминалу ажурирамо податке из репозиторијума о доступном софтверу (ажурирање репоа), инсталирамо потребан програм и покрећемо исти:

sudo apt-get update; sudo apt-get install -y os-uninstaller && os-uninstaller

Програм Вам овог пута неће тражити да поново уносите лозинку јер сте је већ унели, ажурираће репое, инсталирати потребан програм и покренути програм који смо инсталирали, али ће затражити лозинку за покретање програма. Програм се покреће, а његов прозор је малих димензија, смештен на средини екрана, али у њему се налази све оно што нам је потребно. Наведени су сви оперативни системи који су инсталирани на рачунару. Довољно је једним кликом левим тастером миша одабрати Windows и кликнути на дугме "у реду". Програм проверава да ли смо сигурни у своје намере и упозорава нас да ће партиција на којој се налази Windows бити форматирана (што доводи до губитка свих података на њој) те препоручује копирање истих на безбедну локацију. Кликом на дугме "Advanced options" потребно је променити само једну битну поставку. Уместо броја "10" у нумеричкој падајућој листи унесите број "0" да се више не би појављивао мени за избор оперативног система приликом стартовања рачунара, а потом на картици "Other options" искључите обе опције да избегнете небитне и непотребне ствари у овом поступку. Након тога клик на дугме "Примени" и поступак почиње, а програм ће сав посао урадити уместо Вас и на крају поступка ће истаћи обавештење да је оперативни систем Windows успешно уклоњен. Можете поново да покренете рачунар (рестарт) и на Вашем рачунару ће бити само оперативни систем Линукс Минт. Као што видите, поступак је крајње једноставан и искључена је могућност било какве грешке.

Да би све ово било јасније препоручујем да погледате видео који приказује читав поступак, па тек након тога да поступак и спроведете.

Додуше, овим поступком нису сређене партиције на рачунару. Након спроведеног поступка постојаће једна партиција са ext3 системом датотека на којој је пре поступка био инсталиран Windows. Такође, уколико сте у Windows оперативном систему имали још једну партицију са NTFS системом датотека и она ће остати на диску и наравно партиције Линукс Минта. Међутим, избегнут је ризик брисања погрешних партиција и трајног губитка података са истих.

Можда би на крају овог текста уместо закључка могао изнети свој лични став, а то је да ја највише волим чисту инсталацију оперативног система. Дакле, уколико сте у могућности, прекопирајте податке на сигурно место, а потом инсталирајте Линукс Минт, како је то већ описано на овом блогу на страници Инсталација у делу Инсталација Линукс Минта уз брисање постојећег оперативног система. Имајте само на уму да ће приликом покретања поступка инсталације бити препозната оба већ инсталирана оперативна система, дакле Windows и Линукс Минт.







Нема коментара:

Постави коментар

Хвала што коментаришете